Ako želite da budete što je moguće zdraviji i dugovečniji, nisu vam potrebne trake za trčanje ili sprave za dizanje tegova, a najbolji dokaz za ovu tvrdnju su priče nekih od najstarijih ljudi na svetu.
Ljudi koji žive u takozvanim Plavim zonama – mestima širom sveta sa najvećim očekivanim životnim vekom – ne pumpaju mišiće, ne trče maratone i ne idu na “anti-ejdžing” tretmane.
Umesto toga, oni žive u okruženju koje ih stalno podstiče da se kreću, a da o tome ni ne razmišljaju. To znači da uzgajaju bašte, redovno šetaju, a kućne i dvorišne poslove obavljaju uz minimalnu pomoć modernih tehnologija.
Zapravo, istraživači Plavih zona su utvrdili da je rutinsko prirodno kretanje jedan od najefiaksnijih načina da produžite životni vek i svakodnevna navika među najdugovečnijim narodima na svetu.
Istina, ovo možda zvuči pomalo nerealno u modernom društvu, u kojem smo često po ceo dan prikovani za stolicu i osuđeni na rad za računarom, a povrede kao što je diskus hernija postale su uobičajene poput kijavice.
Svakodnevne šetnje mogu zvučati kao prijatna i romantična aktivnost, ali realnost je da je pre 100 godina samo 10% nas imalo sedeći posao, dok je danas to slučaj sa 90% populacije.
Međutim, još uvek postoje jednostavni načini da u svoj užurbani svakodnevni život ubacite više kretanja.
Jedan od najboljih načina da to uradite je korišćenje aktivnog načina transporta. To može značiti da peške vodite svoju decu u školu, da šetate ili vozite bicikl do prodavnice, do kuće prijatelja ili na večeru. U idealnom slučaju možete hodati ili voziti bicikl do posla, ili hodati/voziti bicikl do autobuske ili železničke stanice, ako je to izvodljivije.
Istraživanja pokazuju da je idealna situacija kada vam šetnja do posla traje po 15-ak minuta u oba smera, ali svaka fizička aktivnost koju uspete da “uvalite” tokom odlaska na posao je plus.
Takođe, uobičajeni kućni poslovi većini ljudi idu na živce i odlažemo ih dokle god je to moguće, ali istina je da i oni zahtevaju tzv. prirodno kretanje, za koje smo već utvrdili da nesumnjivo produžava život.
Ako u vašoj zajednici nije moguć aktivni transport, uvek možete pronaći vremena da izađete u neobaveznu šetnju.
Nedavno istraživanje Američkog društva za borbu protiv raka otkrilo je da hodanje šest sati nedeljno značajno dovodi do manjeg rizika od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti i raka. Ali istraživanje je takođe pokazalo da hodanje čak i od samo dva sata nedeljno može smanjiti rizik od bolesti i pomoći vam da živite duže.
Hodanje je takođe odlična hrana za vaš mozak. Svakodnevna šetnja bi mogla da smanji rizik od demencije za 40 odsto, kaže Anders Hansen, lekar i specijalista psihijatrije sa Instituta Karolinska u Švedskoj.
Ako vas duge šetnje opterećuju, rastavite ih tako što ćete napraviti nekoliko manjih šetnji dnevno (pet minuta na sat). Potrudite se da stojite za svojim stolom ili barem ustanete i redovno se krećete tokom dana. Izađite napolje za vreme ručka na svež vazduh.
Suština je da su naša tela dizajnirana da se kreću, a to ne znači nužno odlazak u teretanu. Ne morate da dižete teške tegove ili praktikujete naporne kardio treninge da biste živeli dug i zdrav život.
Prosto rečeno, prirodno kretanje može biti još učinkovitije. Sve što treba da radite je da se ugledate na stogodišnjake koji žive u Plavim zonama.
Plave zone su područja u kojima ljudi žive duže i zdravije nego u drugim delovima sveta. Postoji pet plavih zona na svetu: Okinava (Japan), Sardinija (Italija), Ikaria (Grčka), Nicoya (Kostarika) i Loma Linda (Kalifornija, SAD). U ovim područjima prosečna starost stanovnika je iznad 90 godina.
Dugovečni ljudi u plavim zonama imaju nekoliko zajedničkih osobina koje se često navode kao faktori koji doprinose njihovoj dugovečnosti. Evo nekih od tih zajedničkih osobina:
- Ljudi u plavim zonama obično se hrane pretežno biljnom ishranom, bogatom voćem, povrćem, mahunarkama i žitaricama. Konzumiraju malo ili nimalo obrađenih namirnica, masnog mesa ili šećera.
- U plavim zonama se obično konzumira umerena količina alkohola, kao što je crno vino i to samo jedna do dve čaše dnevno i to isključivo domaćeg vina.
- Ljudi u plavim zonama redovno se bave fizičkim aktivnostima kao deo svakodnevnog života. To može uključivati šetnje, rad na poljima, baštovanstvo ili druge oblike umerene do intenzivne aktivnosti.
- U plavim zonama, ljudi često imaju nizak nivo stresa. To može biti posledica različitih faktora, kao što su jaka socijalna podrška, bliska zajednica i uspostavljanje zdravih odnosa s drugim ljudima.
- Ljudi u plavim zonama često su deo jakih društvenih zajednica. Imaju podršku porodice, prijatelja i suseda.
- Dugovečni ljudi u plavim zonama često imaju pozitivan pogled na život, duhoviti su, nisu negativni i džangrizavi.