Mikroplastika je nevidljivi pratilac savremenog života. Iako ne možemo da je vidimo, svakodnevno je unosimo u organizam – hranom, vodom, pa čak i vazduhom koji udišemo. Njen uticaj na zdravlje još uvek se istražuje, ali postoje jasni dokazi da dugotrajno izlaganje mikroplastici može biti štetno.
Ako želite da saznate gde se sve mikroplastika krije u vašem okruženju i kako da smanjite kontakt s njom, ovaj tekst je pravo mesto da počnete.
Mikroplastika je svuda – i u vašem domu
Najveći deo mikroplastike kojoj ste svakodnevno izloženi ne dolazi iz okeana, već iz vašeg životnog prostora. Mikroplastika nastaje raspadanjem većih plastičnih predmeta, ali i svakodnevnim korišćenjem veštačkih materijala. Tepisi, nameštaj, garderoba od poliestera, plastične ambalaže i deterdženti oslobađaju mikroskopske čestice koje ostaju u vazduhu, slegnu se na površine i dospeju u vaša pluća ili tanjir.
Studije su pokazale da se mikroplastika nalazi čak i u prašini u zatvorenom prostoru, a procene sugerišu da prosečna osoba unese ili udahne i do 100.000 čestica godišnje. Najveći deo toga ne dolazi sa ulice, već iz vašeg tepiha, zavesa, dušeka, presvlaka, pa i sa odeće koju svakodnevno nosite.
Profesionalno dubinsko čišćenje tapaciranih površina i tepiha jedan je od najsigurnijih načina da se mikroplastika ukloni iz vašeg doma. Obično usisavanje nije dovoljno – mikročestice se zadržavaju duboko u vlaknima i ponovo se podižu u vazduh svaki put kada sednete na sofu ili prođete po tepihu. Dubinsko čišćenje, posebno ono koje koristi filtraciju vode i HEPA filtere, omogućava njihovo efikasno uklanjanje iz okruženja u kom boravite.
Način ishrane – nevidljivi izvor mikroplastike
Mikroplastiku unosimo i hranom, posebno konzumiranjem proizvoda iz plastične ambalaže. Flaširana voda, industrijski obrađena hrana, čak i proizvodi sa pijace koji su čuvani u plastičnim kesama, mogu biti kontaminirani mikročesticama. Riba i morski plodovi su posebna kategorija – oni često sadrže plastiku koju su progutali u okeanu.
Jedna od najopasnijih stvari jeste zagrevanje hrane u plastičnim posudama. Tada dolazi do ispuštanja mikroplastike i štetnih hemikalija poput bisfenola A (BPA) u samu hranu. Taj efekat se ne može osetiti ukusom, ali se vremenom akumulira u organizmu.
Ako želite da smanjite unos mikroplastike putem ishrane, birajte staklenu ili inox ambalažu za skladištenje, izbegavajte flaširanu vodu kada je to moguće, i perite voće i povrće detaljno pre konzumacije. Takođe, trudite se da kupujete u rinfuzi, izbegavajući višeslojnu plastičnu ambalažu koja je u direktnom kontaktu s hranom.
Mikroplastika u vazduhu – ono što ne vidite, može da vam šteti
Vazduh u zatvorenom prostoru često je zagađeniji od spoljašnjeg. Mikroplastika se nalazi u česticama prašine koje udišete svakog dana – u kancelariji, automobilu i, naravno, u sopstvenom domu. U zatvorenom prostoru se ove čestice zadržavaju duže, pogotovo ako ventilacija nije adekvatna.
Zavese, sintetički tepisi, poliesterski prekrivači, pa čak i odeća koju sušite u prostoriji, oslobađaju mikrovlakna koja lebde u vazduhu. Ona ulaze u disajne puteve i mogu izazvati iritaciju, hronični kašalj ili pogoršati simptome astme i alergija.
Da biste smanjili količinu mikroplastike u vazduhu, redovno provetravajte prostorije, koristite prečistače vazduha sa HEPA filterima, i izbegavajte korišćenje proizvoda koji sadrže veštačke mirise i aerosole. Prilikom čišćenja koristite vlažne krpe umesto suvog brisanja, jer se na taj način čestice vezuju za tkaninu umesto da se podižu u vazduh.
Odeća kao nevidljiv zagađivač
Veštačka vlakna iz odeće jedan su od najvećih izvora mikroplastike u kućnom okruženju. Svaki put kada perete sintetičku garderobu (npr. poliester, akril, najlon), iz nje se oslobađaju hiljade mikroskopskih vlakana. Ta vlakna završavaju u otpadnoj vodi, ali veliki deo ostaje u bubnju mašine i u prostoriji u kojoj se suši veš.
Isto važi i za nošenje odeće. Trenjem između materijala i tela dolazi do otpuštanja čestica koje padaju na pod, posteljinu ili se zadržavaju u vazduhu. Ako imate naviku da sedite u krevetu u garderobi u kojoj ste bili napolju, ne samo da unosite mikroplastiku spolja, već dodatno oslobađate vlakna sa same odeće.
Rešenje? Perite sintetičku garderobu u specijalnim kesama koje zadržavaju mikrovlakna, sušite je napolju kada god možete, i birajte prirodne materijale kada kupujete novu odeću. Pamučna, lanena i vunena odeća ne emituje mikroplastiku i mnogo je pogodnija za zdravije okruženje.
Mikroplastika je svuda oko nas, ali to ne znači da ste bespomoćni. Male, ali dosledne promene u navikama mogu znatno smanjiti vašu svakodnevnu izloženost. Čistiji dom, bolji izbor ambalaže i odeće, kao i odgovorno ponašanje prema prostoru u kom živite – sve to čini razliku koju vredi uvesti već danas.