Mnogi novi osnivači greše u proceni troškova – od registracije do opreme – pa plan treba da bude realan i konkretan. Budžet freelancera koji radi od kuće razlikuje se od onog za DOO sa fizičkim prostorom, a važno je razumeti šta je neophodno, a šta može sačekati. U nastavku su konkretne brojke, primere uštede i plan troškova za prvu godinu poslovanja.
Trendovi osnivanja firmi u Srbiji
Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji raste svake godine, a najveći deo čine paušalci i preduzetnici. IT sektor, digitalni marketing, konsalting i zanatske usluge prednjače. Tradicionalne trgovine polako ustupaju mesto online prodaji. Ova promena utiče i na strukturu troškova – manje se ulaže u fizički prostor, više u softver i digitalne alate.
Mnogi građani najpre istražuju kako otvoriti firmu i koliki budžet im je potreban.
Većina osnivača prvo proverava koliki budžet im treba pre nego što se odluče na konkretne korake. Registracija preduzetnika košta manje od 10.000 dinara. Osnivanje DOO-a zahteva notarski overeni ugovor, uplatu osnivačkog kapitala i dodatne takse. Ukupno može iznositi između 30.000 i 50.000 dinara, zavisno od lokacije i agencije.
Osim formalnih troškova, tu su i operativni – računar, softver, internet, eventualno zakup prostora. Freelanceri koji rade od kuće mogu krenuti sa budžetom od 50.000 do 100.000 dinara, dok oni kojima je potreban fizički prostor ili oprema moraju računati na bar duplo više.
Ključni troškovi pri osnivanju firme
Početni troškovi dele se na fiksne i varijabilne. Fiksni su oni bez kojih ne možete pravno početi da radite: registracija, pečat, otvaranje poslovnog računa. Varijabilni zavise od delatnosti – oprema, softver, sajt, marketing.
Registracija preduzetnika obuhvata taksu za APR (oko 5.000 dinara), pečat (1.500-2.500 dinara) i troškove agencije ako ne idete sami (dodatnih 5.000-10.000 dinara). Osnivanje DOO-a je skuplje: notarska overa ugovora (3.000-5.000 dinara), uplata osnivačkog kapitala (minimum 100 evra), registraciona taksa i troškovi agencije – ukupno 30.000-50.000 dinara.
Poslovni račun se otvara besplatno u većini banaka, ali mesečno održavanje košta između 500 i 1.500 dinara. Računovodstvene usluge za paušalce kreću se od 3.000 do 6.000 dinara mesečno. DOO zahteva detaljnije vođenje knjiga, pa cena raste na 8.000-15.000 dinara mesečno, zavisno od obima poslovanja.
Oprema zavisi od delatnosti. IT freelancer treba laptop (60.000-120.000 dinara), softverske licence (5.000-20.000 dinara godišnje) i stabilnu internet konekciju (2.000-3.000 dinara mesečno). Zanatlija ili trgovac mora računati na alat, materijal ili početnu robu, što može iznositi i nekoliko stotina hiljada dinara.
Kako optimizovati početni budžet
Ušteda ne znači štednju na kvalitetu, već pametno raspoređivanje resursa. Razmislite o radu od kuće ili deljenom radnom prostoru umesto da odmah zakupite kancelariju – mesečni trošak pada sa 30.000-50.000 na 5.000-15.000 dinara. Virtuelna kancelarija može biti privremeno rešenje za pravnu adresu, a košta oko 3.000-5.000 dinara mesečno.
Softver ne mora biti skup. Umesto Adobe paketa, koristite besplatne ili jeftinije alternative kao što su Canva, GIMP ili Google Workspace. Počnite sa Google Sheets ili besplatnim verzijama alata kao što su HubSpot ili Trello. Tek kada posao poraste, prelazite na profesionalna rešenja.
Marketing na početku ne zahteva velike budžete. Fokusirajte se na organski doseg– LinkedIn profil, Instagram stranicu, Google My Business. Investirajte vreme u sadržaj koji pokazuje šta radite, ne novac u oglase koji možda neće doneti rezultat. Kada steknete prve klijente, reinvestirajte deo prihoda u targetirane kampanje.
Računovodstvo možete optimizovati tako što ćete od starta raditi sa agencijom koja nudi digitalizovane usluge i transparentne cene. To vam štedi vreme, smanjuje rizik od grešaka i omogućava da se fokusirate na posao, a ne na papirologiju.
Šta očekivati u prvoj godini poslovanja
Prva godina je test izdržljivosti. Čak i kada imate klijente, prihodi su neujednačeni – neki meseci donose višak, drugi jedva pokrivaju troškove. Zato je ključno da imate rezervu za bar tri do šest meseci fiksnih troškova: zakup (ako postoji), računovodstvo, internet, minimalne lične potrebe.
Poreske obaveze dolaze redovno. Paušalci plaćaju fiksnu mesečnu stopu – obično između 8.000 i 25.000 dinara, zavisno od delatnosti i lokalne samouprave. DOO plaća porez na dobit (15%) i dividende (15%). Osim toga, tu su i doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje, koji se obračunavaju na osnovicu.
Neočekivani troškovi su neizbežni. Oprema se kvari, softver zahteva nadogradnju, klijenti kasne sa plaćanjem. Planirajte bar 10-15% godišnjeg prihoda za nepredviđene situacije – to nije pesimizam, već realan pristup koji vas štiti od iznenadnih zastoja.
Rast posla donosi nove troškove. Kada prihodi porastu, razmislite o zapošljavanju saradnika, ulaganju u marketing ili proširenju usluga. Međutim, nemojte trošiti pre nego što zaradite – ekspanzija bez stabilne osnove vodi u dugove, ne u profit.
Pokretanje biznisa u Srbiji ne zahteva ogromne sume, ali zahteva jasnu procenu i disciplinu. Razlika između uspeha i odustajanja često leži u tome koliko ste realno procenili troškove i koliko ste spremni da prilagodite plan kada stvarnost ne prati očekivanja.