Svadba je simboličan događaj koji slavi početak zajednice dve osobe, a u našoj zemlji se za ovu proslavu vezuje niz običaja.
Oni su duboko ukorenjeni u tradiciji i kulturi, odražavajući bogato nasleđe i istoriju našeg naroda. Svaki od ovih tradicionalnih običaja nosi svoje značenje i igra vitalnu ulogu u proslavi ljubavi i posvećenosti mladenaca.
U ovom tekstu istražićemo neke od najzanimljivijih tradicionalnih svadbenih običaja u Srbiji i ući u njihovo značenje, dubinu i simboliku koju predstavljaju.
Kićenje mladine kapije
Jedan od lepih srpskih običaja koji se radi pred svadbu je kićenje mladine kapije.
Poznato je da sale za svadbe na proslavama venčanja uvek imaju elegantnu dekoraciju, ali osim prostora u kom će biti priređen svečani ručak, važno je ukrasiti i kapiju mladine kuće.
U okviru ove vrlo simbolične tradicije, ulaz u kuću buduće mlade se ukrašava lukom od cveća, a u novije vreme osim sveća za ukrase se još koriste i mašne, šljokice, ogledalca i til. Na taj način se obeležava njen odlazak iz kuće roditelja, te je ovaj običaj njima posebno drag.
Ovakva kapija takođe označava početak jednog novog života za devojku, života u zajednici sa mužem, pa mnogi ističu da im je ovo najlepši običaj vezan za svadbu. Luk od cveća i drugih ukrasa bi na kapiji trebalo da ostane što duže. Uglavnom je tradicija da ostane makar do sledećih Mladenaca – praznika koji je posvećen osobama koje su prethodne godine sklopile brak.
Kupovina neveste
Zabavna tradicija pred sam čin venčanja je i kupovina neveste.
Po dolasku u mladinu kuću, mladoženja sa porodicom i prijateljima treba da ‘otkupi’ mladu iz njenog doma. Mladin brat je taj koji svoju sestru ‘prodaje’, a mladoženjin brat, tačnije dever, ‘otkupljuje’, tako što se na šalljiv način cenka sa njim.
Ukoliko mladoženjin brat ne ponudi dovoljnu količinu novca može dobiti ‘lažnu mladu’. U pitanju je određena muška osoba sa mladine strane koja se prerušava u mladu, a glavni cilj je podizanje raspoloženja svatova.
Ovaj običaj se odvija samo simbolično, iako je nekada bilo potrebno izdvojiti značajan novac ili dukate kako bi se mlada otkupila. Ipak, 1846. godine Knez Aleksandar ukinuo je ovaj običaj u izvornom obliku. Bez obzira na to, on je ostao veoma zastupljen među narodom i danas se često praktikuje kao šala tokom svadbe.
Kolo – narodna igra u krugu
Kolo, tradicionalna srpska igra, zauzima posebno mesto u svadbenim proslavama.
Sastavni je deo svečanosti i okuplja članove porodice, prijatelje i goste u radosnom prikazu jedinstva i zajedništva. Kolo oličava duh zajedništva i međusobne povezanosti voljenih u podržavanju novog zajedničkog putovanja para.
Tokom kola, gosti držeći se za ruke formiraju krug i sinhronizovano igraju uz živu narodnu muziku. Ova igra služi kao zabava, ali i način da se oda počast srpskom folkloru i tradiciji. Po pravilu, kolo stvara veselu atmosferu, pa je mnogima omiljeni deo svadbe.
Kolo simbolizuje skladnu zajednicu para i njihovu integraciju u širi krug porodice i prijatelja. Ono odražava verovanje da se ljubav i sreća najbolje doživljavaju i neguju u zajednici koja ih podržava. Učešćem u kolu gosti doprinose proslavi ljubavi para, stvarajući uspomene koje će se čuvati godinama.
Bacanje sita na krov
Još jedan lep svadbeni običaj koji dodaje uzbuđenje i iščekivanje svadbenoj proslavi je tradicija bacanja sita.
Ovaj veoma star i jedinstven običaj se odvija nakon ceremonije venčanja i proslave svadbe, kada novi bračni par dolazi u mladoženjinu kuću.
U ovoj tradiciji, svekrva sprema mladi sito ispunjeno pšenicom, pirinčem, bombonama i novčićima, što predstavlja skladnost u braku, plodnost i prosperitet. Zatim ona baca sadržaj sita svatovima, a zatim i smao sito na krov kuće.
Prema verovanju, ako se sito zadrži na krovu – brak će biti plodan i uspešan, a mlada će se zadržati u kući. S druge strane, ako padne sa krova, bilo koji ženski gost treba odmah da ga zgazi nogom.
Tradicija bacanja nevestinog sita podstiče osećaj jedinstva, radosti i zajedničkog slavlja među svatovima. Stvara živu i prazničnu atmosferu, ispunjenu smehom, klicanjem i razigranim takmičenjem. Sam čin ima dublji značaj, podsećajući sve prisutne na nade para u plodnu i prosperitetnu budućnost i njihovu želju da šire sreću i obilje onima oko sebe.
Tradicionalni svadbeni običaji u Srbiji imaju dubok značaj i odražavaju kulturno nasleđe naše zemlje.
Od kićenja mladine kapije, do običaja bacanja sita na krov – svaki običaj je prožet simbolikom i predstavlja vrednost ljubavi, jedinstva i porodice. Ovi običaji ne samo da slave zajednicu para, već jačaju vezu između generacija i jačaju važnost očuvanja kulturnih tradicija.
Prihvatajući ove tradicionalne običaje, srpski parovi poštuju svoje korene i stvaraju sadržajno i nezaboravno svadbeno iskustvo.