Smatra se da danas na svetu postoji gotovo 30 miliona različitih vrsta životinja, što je više nego ikada ranije.
Činjenica je da određene vrste nestaju pod nesmotrenim uticajem čoveka, ali ljudi često bivaju u zabludi po ovom pitanju. Iako čovek igra važnu negativnu ulogu kada je u pitanju ugrožavanje opstanka određenih životinjskih vrsta, ne smemo zaboraviti na prirodnu selekciju.
Ona se odnosi na to kako se životinje prilagođavaju novonastalim životnim uslovima, promenama klimatskih faktora i pojavi novih vrsta na njihovom staništu.
Ovo važi za ugrožene životinje u Srbiji, isto kao i bilo gde u svetu.
Za veliki broj, ne samo izumrlih, već i živih vrsta ni ne znamo da su ikada postojale. Najveći broj životinjskih vrsta čine insekti, koji pod uticajem klimatskih promena mnogo brže nestaju, nego što je to slučaj sa kičmenjacima ili drugim vrstama iz prirode.
Upravo zbog toga postoje zaštićene životinje u Srbiji u svim krajevima sveta, sa željom da im se pruži posebna briga i da se sačuvaju u životu.
U nastavku pročitajte o tome koje su ugrožene životinje u Srbiji i šta se radi po pitanju toga da opstanu.
Ugrožene vrste životinja u Srbiji
U Srbiji je kompletan životinjski, ali i biljni svet veoma razvijen, o čemu dovoljno govori činjenica da se na teritoriji naše zemlje nalazi 5 bioregiona od ukupno 6, koliko ih ima u celoj Evropi.
Zbog ugroženosti, na listu gde se nalaze zaštićene vrste životinja svrstano je 429 vrsta, kako bi se sačuvale u životu. Ugrožene vrste životinja u Srbiji koje su stavljene pod zaštitu države, dele se na nekoliko grupa:
- 273 vrsti ptica;
- 66 vrsti sisara;
- 41 vrsta beskičmenjaka;
- 34 vrsta insekata;
- 15 vrsti riba.
Srbija, kao i druge zemlje ima svoje crvene i crne liste, gde se smeštaju vrste koje su iščezle ili kojima preti isto to.
Ugrožene vrste u Srbiji – Crvena lista životinja
Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode iliti IUCN ima za cilj da prati stanje ugroženosti svih vrsta i preduzima određene korake u cilju njihovog opstanka.
Ova globalna lista daje nam neke veoma zanimljive podatke:
- plavi kit je najveća životinja koja se nalazi na listi ugroženih;
- u Evropi živi najugroženija mačka;
- sve tri vrste kornjača koje se nalaze u Srbiji smatraju se ugroženim vrstama.
Na našim prostorima već dugi niz godina postoji institucionalna zaštita životinjskih vrsta putem crvenih lista i crvenih knjiga. Poslednja verzija pod nazivom “Crvena knjiga faune Srbije IV Pravokrilci”, autora Dragana Pavićevića, dr. Ivo Karamana i dr. Mladena Horvatovića, objavljena je 2018. godine.
Pregled crvenih knjiga na teritoriji Srbije kada su u pitanju ugrožene životinje u Srbiji:
- Crvena knjiga flore Srbije 1 – išezli i krajnje ugroženi taksoni – 1999. godine;
- Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije – Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea – 2003. godine
- Crvena knjiga faune I – Vodozemci – 2015. godine;
- Crvena knjiga faune II – Gmizavci – 2015. godine;
- Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice – 2018. godine;
- Crvena knjiga faune IV Pravokrilci – 2018. godine.
Ugrožene vrste u Srbiji zaslužuju da im se pruži pomoć i zaštita, u onoj meri u kojoj se uticaj čoveka neće odraziti na druge vrste.
Vrste koje su potpuno iščezle – Crna knjiga flore i faune
Na globalnom, ali i lokalnom nivou kreira se i Crna knjiga flore i faune, gde se nalaze vrste biljaka i životinja koje su nažalost iščezle. Ovo su alaramantne liste koje samo treba da budu podsetnik kako svetski geofond može ostati lako bez svojih vrsta.
Na teritoriji Srbije je prema zvaničnim listama do sada izgubljeno 5 vrsti životinja:
- Mala droplja – Tetrax tetrax;
- Tetreb ruževac – Tetrao tetrix;
- Bela kanja – Neophron percnopterus;
- Crni lešinar – Aegypius monachus;
- Orao bradan – Gypaetus barbatus.
Zaštićene životinje u Srbiji – šta znamo o njima?
U Srbiji postoji nekoliko vrsta koje se ističu po stepenu ugroženosti i zato su stavljene pod strogi nadzor.
Srbija je stupanjem u kandidaturu za članstvo u EU potpisala “Natura 2000”, program koji se upravo i odnosi na očuvanje životinjskog i biljnog sveta.
Zahvaljujući tome, ugrožene životinje Srbije imaju mnogo više šanse za opstanak u budućnosti. Pored toga, mnogo se detaljnije radi na kreiranju lista na kojima se nalaze zaštićene vrste životinja u Srbiji.
Zaštićene vrste u Srbiji su:
- Beloglavi sup;
- Orao krstaš;
- Mrki medved;
- Apolonov leptir;
- Balkanski ris;
- Crni Daždevnjak;
- Šareni tvor.
Zaštićene životinje u Srbiji zaslužuju posebnu brigu i nadzor, pa je zato pored institucionalne zaštite potrebno da se i sami detaljnije informišete o ovim životinjama, njihovom ponašnju, staništu i svemu ostalom.
#1 Beloglavi sup – lešinar zadužen za “recikliranje” prirode
Beloglavi sup je lešinar srednje veličine visine do 110 cm i rasponom krila do 265 cm. Na prostoru Srbije se može naći na Tari u klisuri reke Uvac, klisuri reke Trešnjice i Mileševac.
Zbog svog načina ishrane koji podrazumeva leševe drugih životinja, zaslužan je za “prirodnu reciklažu” i sprečavanje širenja zaraza. Kada su u pitanju klimatski uslovi, pogoduje mu Mediteranska klima.
U prošlosti je doveden na listu ugroženih životinja zbog lova, ali je najvećim delom uticajem “Fonda za zaštitu ptica grabljivica”, Beloglavi sup za sada bezbedan od izumiranja.
#2 Orao krstaš – prepoznatljiv grabljivac spašen od gotovo sigurnog izumiranja
Orao krstaš, Carski ili Kraljevski orao kako se još naziva, takođe pripada grabljivicama. Nešto je manji od Beloglavog supa, sa visinom do 85 cm i rasponom krila do 205 cm.
Naseljava široko prostranstvo Evroazije, dok ga kod nas možete primetiti u Vojvodini. Zbog uništavanja staništa, Orao krstaš je dobio svoje mesto na listi koje čine ugrožene životinje u Srbiji.
Status zaštite ove grabljivice je izuzetno snažan na međunarodnom i lokalnom nivou, što ga je spasilo od izumiranja, koje je pretilo naročito tokom 70-ih godina prošlog veka.
#3 Mrki Medved – najveća divlja zver na našim prostorima
Mrki Medved je zver iz porodice medveda, koja se u Americi još naziva i Grizli. U Evropi definitivno predstavlja najveću zver, velike snage, sa poprilično jakim kandžama, koje mu olakšavaju pešačenje i penjanje.
Jede gotovo sve na šta naiđe, dok je više usmeren na biljnu hranu. Iako je ranije bio znatno rasprostranjeniji, danas ga možemo videti najviše u Istočnoj i Centralnoj Evropi, kao i u Skandinaviji.
Na širenje populacije Mrkih medveda uticao je lov i nemogućnost slobodnog života zbog širenja civilzacije. Potrebno im je puno prostora za život i kretnju, što im je danas poprilično otežano, zbog uništavanja prirode.
#4 Apolonov leptir – predivan raritet u prirodi
Apolonov leptir je insekt iz reda leptira, koji je zbog svog prelepog izgleda dobio ovaj naziv. Kod nas smo najčešće imali prilike da ga primetimo na prostoru Timočke krajine, ali se danas sve ređe viđa.
Zbog toga i jeste na listi gde su ugrožene životinje u Srbiji.
Faktori koji su u najvećoj meri uticali na ugroženost ove vrste jesu: zagađenje životne sredine, nesavesno sakupljanje kolekcionara i nemogućnost da se iz gmizavca pretvori u leptira zbog visokih temperatura.
#5 Balkanski ris – najvećoj mački na Balkanu preti izumiranje
Balkanski ris je podvrsta Evroazijskog risa, dok se kao najveća razlika naglašava struktura lobanje. Ovo je ujedno i najveća mačka na našim prostorima sa dužinom tela od 1,30m i visinom ramena do 65 cm. Teški su od 20 do 25 kg.
Kod nas je registrovan na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Mokre gore i kanjona Trešnjice, Uvca, Ovčarsko-kablarske klisure…
Smatra se da ih zbog lova trenutno ima manje od 50 jedinki, zbog čega se nalaze na listi ugroženih i zaštićenih vrsta.
#6 Crni daždevnjak – preti mu nestanak zbog uništavanja životne sredine
Crni daždevnjak je vrsta vodozemaca, specifično smeđe-crne boje, sa duguljastom glavom i zaobljenom njuškom. Dužina tela im se kreće do 14 cm, dok su im noge veoma razvijene, što im olakšava kretnju.
Kod nas ga možemo pronači na Dinarskim planinama u predelu mešovitih šuma, visokoplaninskih livada, pašnjaka, kamenitih terena sa travom i mahovinom.
Na ugroženost ove vrste životinja najviše utiče čovek, koji ruši njihovo staniše i prirodne uslove zamenjuje infrastrukturom različite namene.
#7 Šareni tvor – simpatični sisari kojih je sve manje u Srbiji
Pripada sisarima i čini porodicu kuna, a veoma je prepoznatljiv zog šara koje ima na svom telu dužine do 35 cm. Mogu biti veoma agresivni prema spoljnom svetu, jer žive usamljenim životom, a hrane se glodarima, pticama i voćem.
Kod nas se žive u predelu Istočne Srbije, Kosova, Kopaonika i Peštera, ali se kao i druge ugrožene životinje u Srbiji, njihov broj smanjio uticajem čoveka i uništavanjem životne sredine.
Ljudi mogu, a i ne moraju sedeti skrštenih ruku po pitanju stanja ugroženosti drugih živih bića, ali moramo biti svesni da i sami jednom možemo postati ugrožena vrsta na sopstvenoj planeti.
Loše ophođenje prema prirodi, osim što utiče na biljke i životinje, uništava i životnu sredinu, što će nam se višestruko obiti o glavu ako nešto ne preduzmemo.
Jedan od načina kako sačuvati ugrožene životinje u Srbiji jeste i putem kreiranja crvenih lista i crvenih knjiga. Tada znamo koje su ugrožene i zaštićene životinje u Srbiji i svetu, kao i kako da se ophodimo prema njima u budućnosti. Naon toga nam samo ostaje da se pridržavamo određenih pravila, za šta se nadamo da neće biti preterano težak izazov!